Ибероамерички центар
О нама

Ибероамерички центар CIBAM основан је марта 2020. године на предлог Лектората за шпански језик Одсека за романистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и у сарадњи с Друштвом Хиспаниста Србије, са идејом да кроз интердисциплинаран и иновативан приступ окупља студенте и истраживаче свих друштвено-хуманистичких наука, отвори простор за активности везане за хиспанске и лузофоне теме, успостави конкретну сарадњу с бројним универзитетима из Шпаније, Португала, Латинске Америке и са Кариба, организује стручне и научне догађаје усмерене на културолошке, језичке, историјске, друштвене и политичке токове ибероамеричког подручја и бави се сложеним питањима тамошњег идентитета, миграција и заштите животне средине.
Управница Центра: др Бојана Ковачевић Петровић
Бојана Ковачевић Петровић запослена је на Одсеку за за италијанске и ибероамеричке студије Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду од 2014. године, где је тренутно у звању доцента. Докторирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, с дисертацијом под називом Трагање за идентитетом у делу Карлоса Фуентеса. Објавила је око педесет научних чланака и есеја о књижевности и култури Латинске Америке и Шпаније: о стваралаштву Карлоса Фуентеса, Марија Варгаса Љосе, Роберта Болања, Октавија Паса, Сое Валдес, Фернанда Арабала, Федерика Гарсије Лорке, Сервантеса… Бави се књижевним, судским, симултаним и консекутивним превођењем. Превела је тридесетак књига хиспаноамеричких и шпанских аутора и приредила више антологија. Члан је Мреже хиспаниста Средње Европе, Удружења књижевних преводилаца Србије, Друштва хиспаниста Србије и Удружења професора шпанског језика. Добитница је Ордена Изабеле Католичке за допринос ширењу и популаризацији шпанског језика и хиспанистике.
Јелена Борљин дипломирала је Шпански језик и хиспанске књижевности на Филолошком Факултету Универзитета у Београду, где је завршила и мастер студије стекавши звање Мастер професор језика и књижевности. Мастерирала је и на програму Међународне комуникације, усменог и писменог превођења (језичка комбинација шпански <> енглески) на Универзитету Пабло де Олавиде у Севиљи (Шпанија). Након што је завршила овај степен студија са оценом са посебним почастима, наставила је своје образовање на докторским студијама на истом универзитету. Области њеног истраживања су аудиовизуелно и интеркултурно превођење. Од 2018. је акредитовани испитивач DELE испита за нивое А1 и А2, стални судски преводилац за шпански језик и професор шпанског језика у Центру за језике на Филозофском Факултету Универзитета у Новом Саду. Од 2020. г. ради као асистент при Одсеку за за италијанске и ибероамеричке студије истог факултета.
Анђела Рис је дипломирала на Катедри за иберијске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је такође завршила мастер студије. Године 2024. уписала је докторске студије на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, где ради као асистенткиња на Одсеку за италијанске и ибероамеричке студије. Била је члан Организационог одбора II Симпозијума CIBAM-CLACSO „América Latina y los Balcanes“, Извршног одбора Међународног конгреса американиста (ICA2025) и Организационог одбора програма ICA JUNIOR. Као студенткиња на размени, учествовала је у Летњој школи "Las Jornadas Iberoamericanas / Escuela Internacional CEEPUS", у Мађарској, и у пројекту „Literatura en praxis: retos profesionales de lectura, traducción y edición en la Era Digital“ (LITPRAX) у Словенији и Румунији. Учествовала је на различитим конференцијама, симпозијумима, конгресима и радионицама, а преводила је дипломатске ноте, споразуме, подкасте и филмове. Такође, организовала је неколико радионица у Ибероамеричком центру (CIBAM). Волонтира у Друштву хиспаниста Србије од 2019. године, где се бави односима са јавношћу и организацијом Међународне летње школе латиноамеричких студија.

Susana Vilarchao Fragueiro. Студирала је Физику на Универзитету Сантјаго де Компостела и за то време похађала курсеве различитих језика. Пре него што је дипломирала, одлучила је да промени ток свог живота и преселила се у Републику Чешку. Тамо је дипломирала Шпански језик и хиспанске књижевности на Масариковом универзитету у Брну 2016. године. Љубав према језицима навела ју је да се посвети превођењу и локализацији софтвера, чиме се бави од 2001. Од 2023. године ради као лекторка за шпански језик на Одсеку за италијанске и ибероамеричке студије на Филозофском Факултету Универзитета у Новом Саду. Поред превођења, занима је књижевност, а посебно дечја књижевност, бајке и приче.
Лазар Букумировић запослен је као истраживач приправник на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Објавио је преко педесет приказа, научних чланака и превода са шпанског језика. Академске 2023/24. године похађао је курсеве из шпанске и компаративне књижевности на Универзитету Комплутенсе у Мадриду које је положио са изванредним успехом (matrícula de honor). У периоду 2023–2024. активно је учествовао на међународном пројекту LITPRAX: Literature in Praxis: Professional challenges of reading, translating and editing in digital age. Двоструки је лауреат Годишње награде Филозофског факултета за најбоље студенте (2024; 2025), као и Годишње награде Фондације „За српски народ и државу“ (2024), Награде на конкурсу за најбољи есеј о Дису (2025) и „Доситејевог златног пера“ (2025). Од 2021. године је члан сарадник Матице српске, а у периоду 2022–2024. је био волонтер при ЕРАСМУС+ студентској мрежи у Новом Саду. Поред научног рада, пише књижевну критику и поезију. За збирку поезије Уџбеник свакодневице (Матица српска, 2021) награђен је „Матићевим шалом“ за 2022. годину. Поред ње, објавио је и збирку ПЕНЕЛОПА и остали (Суматра издаваштво, 2026).
Викторија Риверос Митровић је дипломирала на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду, Србија (1999). Завршила је “Универзитетске мастер студије из шпанског језика и књижевности: истраживања и професионалне апликације” на Универзитету у Хаену (Шпанија). Оформила се као професор Шпанског као страног језика на Институту Сервантес у Београду, где је радила од 2004. до 2018. Била је ангажована као професор шпанског језика у Гимназији “Јован Јовановић Змај” од 2007. до 2009. Основала је приватну школу шпанског језика “Латина” 2003. која постоји и данас. Ради као лектор за Шпански језик на Филозофском Факултету Универзитета У Новом Саду од 2017.
Стручни савет Центра:
– проф. др Дејан Михаиловић, Технолошки институт у Монтереју, Мексико
– проф. др Далибор Солдатић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
– Јелена Спасојевић, председница Друштва хиспаниста Србије
– проф. др Алексис Дантас, Универзитет у Рио де Жанеиру, Бразил
– проф. др Илинка Илијан, Западни универзитет у Темишвару, председница Мреже хиспаниста Средње Европе
– др Емилио Гаљардо Саборидо, Универзитет у Севиљи, Виши савет за научна истраживања Краљевине Шпаније
– др Јоханес Маерк, ИДЕАЗ Институт за интеркултурална и компаративна истраживања, Универзитет у Бечу

