14ПСПС018 - Психологија интелигенције

Спецификација предмета
НазивПсихологија интелигенције
Акроним14ПСПС018
Студијски програмПсихологија
Модул
Тип студијаосновне академске студије првог степена
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
    Наставник/сарадник (ДОН)
      Број ЕСПБ4.0Статус предметаобавезан
      Условљност другим предметимаОблик условљености
      Циљеви изучавања предметаУпознавање студента: - са различитим одређењима и питањима која се постављају у дефинисању појма интелигенције; - са психометријским схватањима и новим концепцијама о структури интелигенције; - са досадашњим резултатима истраживања о развоју интелигенције и њеном односу са другим феноменима и психолошким концептима; - са проучавањем интелигенције на различитим нивоима. Оспособљавање студента: - за уочавање ограничења, предности и недостатака различитих концепција интелигенције; - за уочавање неопходности интердисциплинарног приступа у проучавању феномена интелигенције.
      Исходи учења (стечена знања)Од студента се очекује да на крају курса буде способан да: - објективно анализира и разуме различита одређења интелигенције и проблема који се јављају у дефинисању интелигенције; - покаже свеобухватно и детаљно разумевање психометријских теорија о структури интелигенције, као и савремених контекстуалистичких концепција интелигенције; - разуме и идентификује како се различити теоријски приступи интелигенцији рефлектују на њено мерење, принципе конструкције задатака у тестовима интелигенције и прављење програма тестирања интелигенције за различите намене; - познаје и критички анализира научна сазнања и емпиријске резултате о законитостима развоја интелигенције и њеном односу са другим феноменима и психолошким концептима.
      Садржај предмета
      Садржај теоријске наставе- Порекло научног гледишта и рани покушаји истраживања интелигенције; - Различита одређења интелигенције; интелигенција као научни појам у психологији; отворена питања у вези са дефинисањем интелигенције; - Психометријске теорије о структури интелигенције (унитаристичка и плуралистичка гледишта): Спирманова двофакторска теорија, хијерархијске теорије Берта и Вернона, Терстонова теорија примарних способности, Кателова и Хорнова теорија, Гилфордова теорија, трослојна теорија Џона Керола; - Савремене теорије интелигенције: теорија вишеструких интелигенција Х. Гарднера, теорија М. Андерсона, тријархичка теорија интелигенције Р. Стернберга, еколошко гледиште С. Сесија; - Развој менталног тестирања; карактеристике и врсте тестова интелигенције; - Развој интелигенције: однос наслеђа и средине у развоју интелигенције; почеци развоја; развојне кривуље различитих аспеката интелигенције; интелигенција и старење; - Однос интелигенције са другим феноменима и психолошким концептима; интелигенција и учење; интелигенција и личност; интелигенција и пол; интелигенција и раса.
      Садржај практичне наставе.
      Литература
      1. Gardner, H., Kornhaber, M.L. Wake, W.K. (1999). Интелигенција - различита гледишта. Јастребарско: Наклада Слап (стране: 15-67, 74-102, 213-260).
      2. Заревски, П. (2000). Структура и природа интелигенције. Јастребарско: Наклада Слап (стране: 26-33, 91-109, 111-139, 145-199, 201-206).
      3. Квашчев, Р. (1981). Могућности и границе развоја интелигенције. Београд: Нолит (стране: 23-30, 56-61, 63-89, 94-97, 105-108, 119-163).
      4. Ивић, И. и сар. (1981). Развој и мерење интелигенције. Београд: Завод за уџбеникеи наставна средства (стране: 11-24, 74-76).
      5. Shaie, K.W. и Willis, S.L. (2001). Психологија одрасле доби и старења. Јастребарско: Наклада Слап (стране: 361-393).
      6. Sternberg, J.R. & Kaufman, S.B. (2011). The Cambridge Handbook of intelligence. Cambridge University Press.
      7. Савремене перспективе у истраживању интелигенције, Специјално издање часописа "Психологија", 1991. (стране: 127-166).
      Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године
      ПредавањаВежбеДОНСтудијски и истраживачки радОстали часови
      3
      Методе извођења наставеМонолошка метода, дискусија, демонстративна метода
      Оцена знања (максимални број поена 100)
      Предиспитне обавезеПоенаЗавршни испитПоена
      Активности у току предавања5Писмени испит70
      Практична наставаУсмени испит
      Пројекти
      Колоквијуми25
      Семинари
      Врх стране