Језик, књижевност и култура
Српска књижевност и језик
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: Језик, књижевност и култура – ЈКК
Модул: СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК
Назив дипломе: ДИПЛОМИРАНИ ФИЛОЛОГ (СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК)
Испит се састоји из писменог дела (обрада задате теме према приложеном програму или из текста), и усмене провере знања.
|
Успех из писменог дела испита бодује се са: |
|
Успех из усменог дела испита бодује се:
недовољан 0 бодова
довољан 9 бодова
добар 18 бодова
врло добар 26 бодова
одличан 35 бодова
Усмени део састоји се из:
НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ:
Сунце се девојком жени, У Милице дуге трепавице (Српска девојка) – једно дело по избору ученика
Смрт мајке Југовића, Диоба Јакшића, Урош и Мрњавчевићи, Бановић Страхиња, Косовка девојка, Марко пије уз рамазан вино, Ропство Јанковић Стојана, Почетак буне против дахија, Женидба Милића барјактара, Хасанагиница – једно дело по избору ученика
Аждаја и царев син, Немушти језик, Девојка бржа од коња, Златна јабука и девет пауница, дела народне књижевности о Светом Сави – једно дело по избору ученика
КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА:
Еп о Гилгамешу, Илијада (одломци) – једно дело по избору ученика
Библија - из Старог завета: Легенда о потопу, из Новог завета: Беседа на Гори и Страдање и васкрсење Христово (из ЈеванђеЉа по Матеји ) – једно дело по избору ученика
Софокле: Антигона.
СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ:
Сава Немањић: Житије светог Симеуна (одломак о Немањиној смрти), Теодосије: Житије светог Саве (одломци) – једно дело по избору ученика
Јефимија: Похвала кнезу Лазару, Деспот Стефан Лазаревић: Слово Љубве – једно дело по избору ученика
ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА:
Данте Алигијери Алиигијери: Божанствена комедија (Пакао), Франческо Петрарка: Канцонијер, Мигел де Сервантес: Дон Кихот – једно дело по избору ученика
ВиЉем Шекспир: Ромео и Јулија и Хамлет, Марин Држић: Дундо Мароје – једно дело по избору ученика
БАРОК, КЛАСИЦИЗАМ И ПРОСВЕТИТЕЉСТВО:
Жан Батист Поклен Молијер: Тврдица, Јован Стерија Поповић: Тврдица – једно дело по избору ученика
Доситеј Обрадовић: Писмо Харалампију, Живот и прикЉученија (1. део) – једно дело по избору ученика
РОМАНТИЗАМ:
Виктор Иго: Предговор Кромвелу, Џорџ Гордон Бајрон: Путовање Чајлда Харолда (одломци), Едгар Алан По: (избор из поезије или прозе) – једно дело по избору ученика
Георг Фридрих Гете: Фауст
Александар Сергејевић Пушкин: Евгеније Оњегин
Вук Стефановић Караџић: Житије хајдук-ВеЉка Петровића, Вук – сакупЉач народних умотворина, књижевни критичар и полемичар, Српски рјечник (избор) – једно дело по избору ученика
Петар Петровић Његош: Горски вијенац, Иван Мажуранић: Смрт Смаил аге Ченгића – једно дело по избору ученика
Бранко Радичевић: Ђачки растанак, Кад млидијах умрети – једно дело по избору ученика; Ђура Јакшић: На Липару, Отаџбина, Поноћ – једно дело по избору ученика; Јован Јовановић Змај: Ђулићи, Ђулићи увеоци, сатирична песма – једно дело по избору ученика; Лаза Костић: Санта Мариа делла салуте, Међу јавом и мед сном и друге – једно дело по избору ученика.
РЕАЛИЗАМ:
Оноре Де Балзак: Чича Горио
Лав Николајевич Толстој: Ана Карењина, Рат и мир – једно дело по избору ученика
Николај ВасиЉевић ГогоЉ: Ревизор, Шињел – једно дело по избору ученика
Јаков Игњатовић: Вечити младожења, Стеван Сремац: Зона Замфирова – једно дело по избору ученика
Милован Глишић: Глава шећера; Лаза Лазаревић: Први пут са оцем на јутрење, Ветар – једно дело по избору ученика; Радоје Домановић: Данга, Вођа – једно дело по избору ученика; Симо МатавуЉ: Поварета
Бранислав Нушић: Народни посланик или неко друго дело по избору ученика
Фјодор Михајлович Достојевски: Браћа Карамазови, Злочин и казна – једно дело по избору ученика
МОДЕРНА:
Шарл Бодлер: Албатрос, Везе, Артур Рембо: Офелија, Стефан Маларме: Лабуд, Пол Верлен: Месечина – једно дело по избору ученика
Антон Павлович Чехов: Туга, Ујка Вања – једно дело по избору ученика
Војислав Илић: Сиво суморно небо, У позну јесен, Запуштени источник – једно дело по избору ученика; Алекса Шантић: Претпразничко вече, Вече на шкоЉу, Моја отаџбина – једно дело по избору ученика; Јован Дучић: Сунцокрети, Јабланови, Залазак сунц – једно дело по избору ученика ; Милан Ракић: Долап, Јасика, Искрена песма – једно дело по избору ученика; Владислав Петковић Дис: Можда спава, Тамница, Нирвана – једно дело по избору ученика; Сима Пандуровић: Светковина, Родна груда – једно дело по избору ученика; Антун Густав Матош: Јесење вече, Нотурно – једно дело по избору ученика
Борислав Станковић: Нечиста крв, У ноћи, Коштана – једно дело по избору ученика
Петар Кочић: Јазавац пред судом, Мрачајски прото – једно дело по избору ученика
Франц Кафка: Процес
КЊИЖЕВНОСТ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА:
Владимир Мајаковски: Облак у панталонама, Фредерико Гарсија Лорка: Романса месечарка, Ребиндранат Тагора: Градинар – једно дело по избору ученика
Ернест Хемингвеј: Старац и море
Милутин Бојић: Плава гробница, Душан ВасиЉев: Човек пева после рата, Тин Ујевић: Свакидашња јадиковка, Момчило Настасијевић: Туга у камену – једно дело по избору ученика
Милош Црњански: Суматра, Стражилово, Сеобе – једно дело по избору ученика
Иво Андрић: Пут Алије Ђерзелеза, Мост на Жепи, Еx понто – једно дело по избору ученика
Мирослав Крлежа: Господа Глембајеви
ВеЉко Петровић: приповетка по избору, Растко Петровић: Људи говоре, Исидора Секулић: Госпа Нола – једно дело по избору ученика
ПОСЛЕРАТНА КЊИЖЕВНОСТ:
Албер Ками: Странац
Хорхе Луис Борхес: Чекање
Васко Попа: Кора, Каленић, Манасија – једно дело по избору ученика; Стеван Раичковић: Камена успаванка (избор); Миодраг Павловић: Реквијем, Научите пјесан– једно дело по избору ученика
Иво Андрић: На Дрини ћуприја, Проклета авлија – једно дело по избору ученика
Добрица Ћосић: Корени, Време смрти – једно дело по избору ученика
Владан Десница: ПроЉећа Ивана Галеба, Вилијам Фокнер: Бука и бес – једно дело по избору ученика
Меша Селимовић: Дервиш и смрт
Бранко МиЉковић: Ватра и ништа, Десанка Максимовић: Тражим помиловање, Оскар Давичо: Хана – једно дело по избору ученика
Самјуел Бекет: Чекајући Годоа
Данило Киш: Рани јади, Енциклопедија мртвих – једно дело по избору ученика
Душан Ковачевић: Балкански шпијун
Милорад Павић: Хазарски речник.
ТЕОРИЈА КНИЖЕВНОСТИ: Примењена на изабрана дела и тумачена у њеним оквирима.
УМЕТНОСТ – појам, врсте, особености, односи међу уметностима. Књижевна уметност (појам, поделе, особености). Књижевни родови и врсте. Књижевно (уметничко) дело – писац (уметник). Прималац - (читалац, слушалац, гледалац). Наука о књижевности – појмови (књижевна критика, теорија књижевности, историја књижевности).
ЛИРИКА – појам. Структура лирске песме, тема, мотиви, композиција, ритмичка организација, језик и стил. Лирске врсте у усменој и писаној књижевности – основне одлике (митолошке, обредне, обичајне, породичне, посленичке, Љубавне, елегичне, дитирамб, сонет, сонетни венац). Анализа лирске песме.
ПЕСНИЧКИ ЈЕЗИК – стандардни језик (однос). Основне одлике песничког језика. Епитет, персонификација, поређење, контраст, антитеза, словеначка антитеза, метафора, хипербола, градација, симбол и алегорија; анализа модерне лирске песме. Ритам гласова, слогова, речи, говорних целина, стихова, строфа, паузе, трохејски и јампски ритам. Стих – врсте. Слик или рима – врсте.
ЕПИКА – појам. Структура епског дела: тема, композиција, лик, језик и стил. Епска поезија и проза у усменој и писаној књижевности – основне одлике (епска песма, еп, мит, легенда, бајка, басна, загонетка, приповетка, роман). Анализа епског дела.
ЛИРСКО-ЕПСКА поезија – појам, основне одлике (балада, романса, поема). Анализа лирско-епске песме.
ДРАМА – појам. Драма као књижевни род и други родови (лирика и епика). Драма и позориште: драма као књижевно и сценско дело. Структура драмског дела: драмска лица, дидаскалије, монолог, дијалог. Композиција драмског дела: драмска радња, јединство драмске радње, драмски сукоб, драмска напетост. Фазе развоја драмске радње: експозиција, заплет, кулминација, перипетија, расплет. Чин, слика, призор (сцена), и драмска ситуација. Драмске (сценске) врсте. Анализа драмског (сценског) дела. Сценски језик: визуелни, и акустички сценски знакови; публика (гледаоци, глумац, редитеЉ, режија, лектор, сценограф и костимограф).
БИОГРАФИЈА, АУТОБИОГРАФИЈА И ПУТОПИС, КЊИЖЕВНА КРИТИКА, СТУДИЈА, ЕСЕЈ: Основна информација о савременим методолошким приступима књижевности (позитивизам, руски формалисти, феноменолошки приступ, нова критика у Енглеској и Америци, учење о интерпретацији, психоаналитичка и архетипска школа). Критика, структурализам, теорија рецепције и социологија књижевности.
Литература
1. Драгиша Живковић, Теорија књижевности (сва издања).
2. Избор акредитованих читанки
3. Јован Деретић, Кратка историја књижевности (Београд: БИГЗ) и друге релевантне историје књижевности.
Кандидати који положе пријемни испит имају право да се, након завршетка првог уписног рока, упишу на други акредитовани студијски програм, у складу са Правилником о упису кандидата на студијске програме које реализује Филозофски факултет.