ClaCoLaSI

Клаузални комплементи између језичке структуре и идентитета: документовање, визуализовање и теоретисање о варијацији у штокавским (не)личним угнежђеним клаузама

Clausal Complements between Language Structure and Identity: Documenting, Visualizing, and Theorizing Variation in Shtokavian (Non-)Finite Embedded Clauses (ClaCoLaSI) 

 

О пројекту

Пројекат Клаузални комплементи између језичке структуре и идентитета: документовање, визуализовање и теоретисање о варијацији у штокавским (не)личним угнежђеним клаузама (енг. Clausal Complements between Language Structure and Identity: Documenting, Visualizing, and Theorizing Variation in Shtokavian (Non-)Finite Embedded Clauses; акроним: ClaCoLaSI) је двогодишњи истраживачки пројекат чија је рализација почела 2023. године, а кога финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру Програма Идентитети (#1589). Пројекат истражује варијацију у употреби допуне реализоване као инфинитив и/или конструкција „да+презент“ у штокавској зони некадашњег српско-хрватског језика. Иако је разлика између инфинитива и конструкције „да+презент“ формално минимална, употреба једног или другог облика унутар штокавског дијалекта мотивисана је факторима који због своје комплексности до данас остају поприлично нејасни. Неки говорници користе оба облика, али у другачијим контекстима; неки користе оба облика, али не осећају било какву разлику између њих; неки користе мање или више искључиво један или други облик. И како то углавном бива, чим се неки феномен не разуме довољно, постаје подложан погрешним интерпретацијама.

Уже гледано, циљ пројекта јесте да експерименталним квантитативним методама изолује лингвистичке од екстралингвистичких (етничких, социоекономских, културолошких, и првенствено регионалних) фактора који утичу на избор допуне у говору штокавских варијетета. У том смислу, пројекат подразумева израду структуриране базе података чија ће даља обрада дати резултате релевантне за лингвистички опис штокавских варијетета, те визуализацију добијених резултата на дигиталним лингвистичким мапама. Такође, очекујемо да ће добијени резултати бити релевантни у даљим истраживањима у областима теоријске лингвистике и социолингвистике.

Шире гледано, циљ пројекта јесте да промовисањем научног, емпиријски заснованог приступа варијацији у језику спречи развој негативних друштвених стереотипа и предрасуда заснованих на употреби слушаоцу недовољно блиске или уху непријемчиве варијације. Разлике које постоје у употреби инфинитива и/или конструкције „да+презент“ могу и морају бити превасходно и искључиво језичке, а језик, односно језичка компетенција је природна, биолошка датост сваког говорника. Разлози зашто одређени говорници не користе инфинитив, једнако су значајни као и разлози зашто га други користе, и не смеју се повезивати било са позитивним или негативним стереотипима, односно маркерима позитивне или негативне идентификације. Из наведеног проистиче и развој друштвене свести о односу тзв. нестандардних језичких варијација и језичког стандарда. Стандардни језик или језичка норма јесте неопходно компромисно решење како би се варијација свела на ниво који би био прихватљив свим говорницима, што доприноси успешнијој комуникацији. Међутим, то не значи да је варијација која остаје у нашем говору у неформалним друштвеним контекстима инфериорна. Сваки феномен у језику подједнако је природан и фасцинантан, и захтева препознавање, разумевање и уважавање. Исто тако, језичка норма није непроменљива, већ се мора прилагођавати оним варијацијама које временом постају доминантне у језику, а што захтева њихово стално праћење. У том смислу, очекујемо да ће резултати пројекта имати утицај како на језичку политику, тако и на језичко планирање.

 

            

Врх стране