Italijanski jezik, književnost i kultura

STUDIJSKI PROGRAM: Jezik, književnost i kultura – JKK

Modul: Italijanski jezik, književnost i kultura
Naziv diplome: diplomirani filolog – italijanski jezik i književnost

I Prijemni ispit

Prijemni ispit za upis na studijski program Italijanski jezik, književnost i kultura obuhvata proveru znanja iz maternjeg jezika (srpski, mađarski, slovački, rusinski, rumunski) ili italijanskog jezika (nivo A1.2). Ispit se sastoji iz pismenog dela, koji traje ukupno 90 minuta. Na pismenom delu ispita kandidat može da osvoji do 60 bodova.

Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu je 100.
Kandidat može da ima maksimalno četrdeset bodova (40) na osnovu uspeha u srednjoj školi, a ukupan broj bodova osvojen na testu iz odabranog predmeta može biti šezdeset (60):

Kandidat bira da li će polagati test iz italijanskog  ili test iz maternjeg jezika (srpskog, mađarskog, slovačkog, rusinskog, rumunskog).

Test iz italijanskog jezika
-  maksimalan broj bodova  može biti  šezdeset (60)

Test se sastoji iz četiri dela:
a) razumevanje pročitanog teksta (10 bodova):
Kandidati čitaju tekst na italijanskom jeziku nakon čega odgovaraju na ponuđena pitanja zaokruživanjem tačnih odgovora.
b) pismeno izražavanje (15 bodova)
Kandidati pišu kraći sastav od 60 do 90 reči na jednu od tri ponuđene teme (svakodnevne navike, ishrana, porodica, opis grada, opis putovanja, pisanje razglednice,...)
v) leksička kompetencija (15 bodova)
Osnovna leksika se odnosi na sledeće oblasti: svakodnevni život (hrana, piće, svakodnevne radnje...), fizički i karakterni opis sebe, porodice i drugih, opis kuće (nameštaj, delovi kuće) i javnih mesta (restorani, picerije, kafići, radnje, tržni centri, bioskopi, hoteli, pošta, banka, policija, bolnica), posao i zanimanja (profesije, radna mesta), zabave, proslave i praznici, sport i sportske aktivnosti, vreme u hronološkom smislu (imena meseci, dana u nedelji, datum), vreme u atmosferskom smislu (kiša, sneg, oblaci, lepo i loše vreme).
g) gramatička kompetencija (20 bodova)
Provera poznavanja sledećih celina: član, imenice, zamenice (lične, povratne, relativne, upitne, naglašene, nenanglašene), brojevi do 1000, pridevi (prisvojni, komparacija), predlozi (osnovni i sa članom), glagoli (prelazni i neprelazni, modalni i povratni; vremena: prezent, prošlo vreme (passato prossimo), kondicional sadašnji. 

Neophodan nivo poznavanja italijanskog jezika koji kandidati treba da pokažu na testu je A1.2 prema Zajedničkom evropskom referentnom okviru za jezike (Tabela za samoprocenu: https://europass.rs/wp-content/uploads/2018/09/EuropassLangSkillsGrid-SRlat.docx.pdf).

Test iz maternjeg jezika
-  maksimalan broj bodova  može biti  šezdeset (60)

Srpski jezik

Test sadrži pitanja iz srpskog jezika, iz sledećih oblasti:
– pravopis (veliko slovo, spojeno i odvojeno pisanje reči, interpunkcija i skraćenice);
– prozodija (priroda akcenta i pravila akcentovanja reči u srpskom jeziku);
– glasovne alternacije (jednačenje suglasnika po zvučnosti, jednačenje po mestu izgovora, palatalizacija i sibilarizacija, jotovanje, nepostojano A, alternacija L/O, disimilacija i gubljenje suglasnika);
– vrste reči (prema promenljivosti) i njihova kategorijalna obeležja: imenice (rod, broj i padež), zamenice (imeničke i pridevske zamenice, promena, podela zamenica prema značenju), pridevi (rod, broj, padež i komparacija, duži i kraći oblici prideva), brojevi (promenljivost/nepromenljivost i podela brojeva), glagoli (kategorije lica, vida, roda, vremena, stanja i načina; lični i nelični gl. oblici), nepromenljive vrste reči (prilozi, predlozi, veznici, uzvici i rečce);
– tvorba reči (sufiksacija, prefiksacija i slaganje);
– leksikologija (značenje reči i polisemija, metafora i metonimija; sinonimija, antonimija i homonimija; sastav leksike srpskog jezika: pozajmljenice, istoricizmi, arhaizmi, neologizmi, dijalektizmi, termini);
– sintaksa (sintaksičke jedinice – reči, sintagme [nezavisne i zavisne; imeničke, pridevske, priloške i glagolske], rečenice);
– sintaksa proste rečenice (subjekat [gramatički i logički]; predikat [glagolski, imenski kopulativni, priloški kopulativni, predikat sa semikopulativnim glagolom, složeni]; objekat [direktni i indirektni / pravi i nepravi]; priloške odredbe [za mesto, vreme, način, uzrok itd.]; atribut, apozicija, atributiv i apozitiv; bezlična rečenica i pasivna rečenica);
– sintaksa složene rečenice (naporednosložena rečenica: sastavne, rastavne, suprotne rečenice; zavisnosložena rečenica: izrične, odnosne, vremenske, uzročne, uslovne, dopusne, namerne, poredbene, posledične rečenice).

Mađarski jezik

Anyanyelvi írásbeli teszt – legföljebb hatvan (60) pont érhető el.
A teszt az anyanyelvi ismeretekkel kapcsolatos kérdésekből áll, éspedig az alábbi tárgykörökből:
– helyesíás (nagy kezdőbetű, egybeírás és különírás, központozás, rövidítések);
– mássalhangzó-változások (hasonulás, összeolvadás, rövidülés, kiesés);
– szófajok: igék, névszók (főnév, főnévi igenév, melléknév, melléknévi igenév, számnév, névmás), határozószók (valóságos határozószók, határozói igenév, módosítószók, igekötők), viszonyszók (névelő, névutó, kötőszó, indulatszó);
– szóalkotási módok (szóképzés, összetett szavak, ikerítés, rövidítés, mozaikszavak, szóvegyülés);
- szótan (a szókincs, szókölcsönzés, archaizmusok, neologizmusok, tájszavak, terminológia) ;
- jelentéstan (egyjelentésű szavak, poliszémia, metafora, szinonima, antonima, jelentésátvitel, jelentésszűkítés);
- az egyszerű mondat: alany, állítmány, tárgy, határozó, jelző;
- az összetett mondat: mellérendelt mondatok – kapcsolatos, választó, ellentétes, magyarázó, következtető; alárendelt mondatok – alanyi, állítmányi, tárgyi, határozói, jelzői; sajátos mellékmondatok: megengedő, hasonlító, feltételes, következményes.

II Priprema za prijemni ispit

Odsek za italijanske i iberoameričke studije nekoliko puta godišnje organizuje Dane otvorenih vrata, tokom kojih predstavlja svoj studijski program i pruža  sve  neophodne informacije zainteresovanim budućim studentima. Odsek takođe organizuje konsultativne razgovore sa kandidatima zaineteresovanim za upis prema unapred istaknutim terminima.

Termini održavanja Dana otvorenih vrata, kao i konsultativnih razgovora sa profesorima objavljuju se na sajtu Filozofskog fakulteta i na društvenim mrežama.

Preporučena literatura za pripremu za prijemni ispit na Odseku za italijanske i iberoameričke studije:

1. Test iz italijanskog jezika obuhvata pitanja iz osnovnoškolskog ili srednjoškolskog gradiva.
Blatešić. A. Gramatika italijanskog jezika, Zmaj, Novi Sad, 2011.
Dardano, M., Trifone, P., La nuova grammatica della lingua italiana, Zanichelli, Bologna, 2001.
Marin T., Magnelli, S., Progetto italiano 1, Libro dello studente, Edilingua, Roma, 2009.
Marin T., Magnelli, S., Progetto italiano 1, Quaderno degli esercizi, Edilingua, Roma, 2009.
Ziglio, L., Rizzo, G., Nuovo Espresso 1, Alma Edizioni, Firenze, 2014.
Klajn, I. Italijansko-srpski rečnik, Nolit, Beograd, 1996. godine i druga izdanja

2. Test iz maternjeg jezika obuhvata pitanja iz srednjoškolskog gradiva (gimnazija i srednja stručna škola).

Srpski jezik

Pravopis srpskog jezika. Matica srpska, Novi Sad, 2010.
– Stanojčić, Živojin i Ljubomir Popović, Gramatika srpskog jezika – Udžbenik za I, II, III i IV razred srednje škole. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2011.
Normativna gramatika srpskog jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2013.

Mađarski jezik
Papp György–Pató Imre–Vajda József, Magyar nyelv és a kifejezőkészség fejlesztése a középiskolák I–IV. osztálya számára. Zavod za udžbenike, Belgrád, 2013.

Rumunski jezik
1. Metea, Alexandru (2008). Limba română actuală. Deva: Ed. Emia.
2. Popescu, Ștefania (2008). Gramatica practică a limbii române cu o culegere de exerciții. București: Ed. Orizonturi.
3. Udžbenici za gimnazije opšteg ili društveno-jezičkog smera, I – IV razred

Rusinski jezik
- Ramač, Ю. (2002). Ґramatika ruskogo яzika za I,II,III u IV klasu ґimnaziї. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beoґrad.

Slovački jezik
- Myjavcová, Mária (2005). Slovenský jazyk a kultúra vyjadrovania pre 1. ročník gymnázia, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
- Myjavcová, Mária (2006). Slovenský jazyk a kultúra vyjadrovania pre 2. ročník gymnázia, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
- Myjavcová, Mária (2009). Slovenský jazyk a kultúra vyjadrovania pre 3. a 4. ročník gymnázia, Zavod za udžbenike, Beograd.


Za sve dodatne informacije možete pisati na adresu italo.iberoamericano@ff.uns.ac.rs

 

Vrh strane