Поздравна реч управника Библиотеке на отварању изложбе

Даме и господо, драги гости,

Поздрављам вас у име својих колега и у своје име и изражавам задовољство што сте својим присуством увеличали ову, по много чему, особену изложбу књига.
Библиотека већ трећу годину заредом, могу рећи традиционално, приређује изложбу поводом Дана словенске писмености, и том приликом излаже само једну књигу која има изузетан значај за словенску писменост.

О Дану словенске писмености

Када је великоморавски кнез Растислав, 863. године, затражио од византијског цара способне мисионаре, који би радили на учвршћивању хришћанства и цркве у његовој земљи, мисија је била поверена Методију, као ученом монаху и добром познаваоцу словенских прилика, и његовом брату Константину који је имао завидно дипломатско и мисионарско искуство. Константин је тада изумео словенско писмо - глагољицу, и утврдио основну граматичку норму словенског књижевног језика. Снабдевени најважнијим хришћанским обредним књигама, које су са грчког превели на словенски, словенски апостоли, како су касније названи Константин и Методије, уводе словенско богослужење, развијају организацију цркве и настављају и проширују рад на превођењу књига. Мисију словенске браће наставиће пет њихових ученика: Климент, Наум, Горазд, Ангелар и Сава, који ће, заједно са Ћирилом и Методијем, бити названи Седмочисленицима. Захваљујући ученицима, глагољицу је заменила ћирилица у 12. веку, а она остаје уско везана за подручје источног обреда и касније постаје и национално обележје српског народа.
Заједнички празник Светог Кирила и Методија установљен је најпре у Русији 1863. године (када је слављена хиљадугодишњица моравске мисије), као Дан словенске писмености, а одмах је прихваћен и код других словенских народа. Иначе, 24. маја (11. маја по старом календару), празнују се Свети Кирило и Методије, на дан када су 863. године, после свечаности у част обнове Цариграда, њих двојица кренула на пут у Моравску.

О Карејском типику светога Саве

За дело светог Саве везан је не само почетак стварања и организовања српске цркве и државе, већ и почетак српске књижевности и правне науке.
Карејски типик је најстарији српски документ у Хиландару. То је оснивачки или ктиторски документ испоснице у Кареји, назван по њој, коју је Свети Сава подигао 1199. године, одмах по оснивању манастира Хиландара.
По некима, ово је први или рани препис са оригинала, али по хиландарском предању и мишљењу других научника, оригинал са својеручним потписом и печатом с ветог Саве, свитак се чувао у Карејској испосници све до друге половине 19. века, када је пренет у Хиландар где се налази и данас.
Он је у овом фототипском издању репродукован у својој природној величини. Писан је на свитку од пергамента, само на једној страни, а његова укупна дужина је 74 цм. Може се видети печат неправилнога кружног облика са крстолико утиснутим жигом са монограмом САВА.
Карејски типик, што и одговара његовој природи и садржају, писан је старословенским језиком рашке редакције, чији су истакнути споменици и остали списи Св. Саве, као и Душанов законик. Препознају се и извесни ретки трагови српског народног језика.
Карејски типик има веома важно место у историји православне монашке духовности и литургијског живота код Срба. Упоредо са учвршћивањем тзв. „општежитељне” организације монаштва у Хиландару, по узору на развијене обрасце Палестине, Цариграда и саме Свете Горе, Сава је посветио пуну пажњу тзв. „скитским”, пустињачким или усамљеничким видовима монашког подвижништва. Ови су, пак, познати још из давних времена настанка и ширења монаштва у земљама Блиског Истока, пре свега у Египту, на Синају, у Палестини и Сирији. Између две крајности – чврстих заједница са строгом дисциплином (киновија) и потпуне испосничке усамљености (анахорезе), развио се облик умереног осамљивања двојице или тројице испосника који се удружују ради испуњавања строжих правила поста и молитве, обезбеђени од опасних духовних и психолошких крајности потпуне самоће.
Кареја је била административно и духовно монашко средиште на Светој Гори, богато и познато по „келијама-исихастиријама”. У њој је, пошто је изградио и осамосталио Хиландар, Сава оформио братство од петнаест марљивих монаха. У току 1199. године успео је да подигне мању цркву да би се посветио медитацијама и молитвеним подвизима, попут побожних монаха-усамљеника. Пошто је овакав начин живота укључивао пост, бдење, клањање, ноћно стајање, усамљеност и молитвено тиховање, овај комплекс се још назива „млчалница, исихастирија и испосница”.
Још увек важећи документ, Карејски типик, прописује правила живота у испосници Кареји. Сава је, у својој 24. години, заправо написао и превео строга правила за српске монахе, која одређују ко све може да постане усамљеник. Сама реч монах потиче од грч. монóс, монацхóс „самац, појединац, усамљеник”, „онај који живи сам”, тј. усамљеник, калуђер (Вујаклија, 1980: 579). Типик је уклесан и на белој мраморној плочи изнад црквених двери, те је испосница познатија као „типикарница”.
Изложбу чине два сегмента - у централном делу изложено је фототипско издање Типика из 1199. године, његова транскрипција и превод на стандардни српски језик, а на бочним паноима налазе се литература и записи о Карејском типику.
Захваљујем се библиотекарки Милици Брацић, која је приредила изложбу, и осталим сарадницима, на знању и труду које су уложили приликом приређивањ а ове изложбе. Захваљујем се и проф. др Душанки Мирић, која нам је помогла да изложбом и књигом, језиком који је близак библиотекарима, дамо допринос обележавању овог дана. Приређивањем изложбе желели смо да наше кориснике, првенствено студенте, упознамо са овом значајном књигом и њеним творцем и да она, изложба, за многе од нас буде подстицај за шире упознавање са ћирило-методијевском традицијом.
„Исток је мислио да смо ми Запад, а Запад да смо Исток. Неки од нас су погрешно схватили наше место у овом сукобу струја па су викали: ми нисмо ни једна ни друга страна, а неки да смо искључиво једна или друга! А ми смо, кажем ти Иринеју, судбином предодређени да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку!”
Цитатом из текста Свети Сава Иринеју, из 1221. године, завршавам своје излагање. Изложба је отворена. Захваљујем се на пажњи.

Гордана Вилотић, управник Библиотеке

Извори:
Карејски типик светога Саве / приредио Димитрије Богдановић.–Београд : Српска академија наука и уметности: Народна библиотека Србије: Матица српска, 1985.

 

Врх стране