Istorijat
   Odseci
   Službe
   Dekanat
   Nastavno veće
   Izborno veće
   Savet fakulteta
   Studentski parlament
   Centar za jezike
   Pravna akta
   Alumni i prijatelji
   Izdavačka delatnost
   Sindikat

   

Početna > Fakultet > Odseci >
Istorija

O odseku
Katedra - danas Odsek za istoriju - osnovana je kad i Filozofski fakultet u Novom Sadu, u jesen 1954. Razlozi za osnivanje Nastavne grupe za istoriju postojali su u velikom broju studenata koji su posle rata studirali na Filozofskom fakultetu u Beogradu, zatim i potrebi da se obezbede odgovarajući kadrovi za srednje škole i da se u proučavanju prošlosti uvaže specifičnosti kulturne tradicije višenacionalne vojvođanske sredine. Osim istorije, Katedra je isprva organizovala i nastavu iz Osnova društvenih nauka i Osnova pedagoških nauka koje su se kasnije konstituisale kao posebne nastavne jedinice. Osnovni zadatak Katedre, bio je organizovanje i izvođenje redovne nastave istorije i naučno-istraživačkog rada, što je otpočelo 1. decembra 1954.
Prvi nastavnici su izabrani 25. septembra 1954: Mita Kostić za redovnog profesora na predmetu Nacionalna istorija novog veka, Đorđe Sp. Radojičić za redovnog profesora za Nacionalnu istoriju srednjeg veka, Petar I. Popović za redovnog profesora Opšte istorije novog veka i Milutin Garašanin za vanrednog profesora Аrheologije.

U prvoj i drugoj školskoj godini radilo se po planu i programu Filozofskog fakulteta u Beogradu i uz svesrdnu pomoć nastavnog kadra tog Fakulteta. Po novom Nastavnom planu i programu radilo se od 1957/58, a do novih izmena došlo je školske 1960/61, kada je na Univerzitetu u Novom Sadu uvedena stepenasta nastava. Ona je zadržana do 1965/66, kada je ponovo usvojen jedinstveni Nastavni plan zbog uvažavanja potrebe da se i za rad u osmogodišnjim školama osposobe visokoobrazovani nastavni kadrovi. Studenti istorije su po novom planu izučavali tri grupe predmeta. Prva je obuhvatala glavne ili fundamentalne predmete: Istoriju starog veka, Opštu istoriju srednjeg i novog veka, Istoriju naroda Jugoslavije srednjeg i novog veka i Istoriju Jugoslavije posle 1918. U drugoj grupi bili su pomoćni predmeti: Аrheologija, Pomoćne istorijske nauke, Klasični jezici (latinski i grčki jezik), strani jezik po izboru studenata, Opšta i regionalna geografija, Uvod u istorijske studije i Metodika nastave istorije. Treću grupu činili su predmeti opšteg obrazovanja: Osnovi nauke o društvu, Samoupravni socijalizam, Politička ekonomija, Osnovi pedagoških nauka, Genetička i pedagoška psihologija i Osnovi narodne odbrane I i II. I ovaj Nastavni plan je kasnije pretrpeo određene izmene. Umesto geografije uvedena je Istorija umetnosti ili, u zavisnosti od opredeljenja studenata, Еtnologija. Svi predmeti su polagani usmeno osim Opšte istorije i Nacionalne istorije novog veka i Istorije Jugoslavije, gde je pismeni deo ispita predstavljao uslov da se pristupi usmenom delu ispita. Studenti su bili obavezni da urade po jedan seminarski rad iz opšte i jedan iz nacionalne istorije, po sopstvenom izboru i u dogovoru sa predmetnim nastavnikom. Bila je predviđena i obavezna ekskurzija po tadašnjoj zemlji i inostranstvu. Nastavni planovi i programi su menjani i kasnije u skladu sa promenama do kojih je dolazilo u osnovnom i srednjem obrazovanju, ali i u društvu uopšte. Do bitnih promena u obrazovanju naših studenata došlo je 1978, kada su uvedeni tzv. smerovi. NJihovim uvođenjem nastojala se obezbediti priprema studenata za predmete koji su bili bliski istorijskoj nauci: Klasične studije, Аrhivistika, Muzeologiju i marksističku grupu predmeta. Redukcija ovog Nastavnog plana pokazala se kao neophodna i do nje je brzo došlo tako što su ukinuti smerovi i uvedeni predmeti po izboru.

Nastavu na predmetima: Istorija starog veka i Klasični jezici držali su Rastislav Marić, Stevan Josifović, Branimir Gabričević, Ksenija Maricki Gađanski, Milena Dušanić, Darinka Zličić, Milena Jovanović i Аna Еlaković. Opštu istoriju srednjeg veka predavali su i držali časove sledeći nastavnici: Ivan Božić, Bariša Krekić, Božidar Ferjančić, Jovanka Kalić, Sima Ćirković i Danica Dimitrijević. Bogumil Hrabak je predavao Opštu istoriju srednjeg veka od 1979 do 1993, a potom je kao vanredni profesor predmet preuzeo Petar Rokai. Opštu istoriju novog veka predavali su Petar I. Popović, Radovan Samarџić, Čedomir Popov, Branislav Ćurčić i Duško M. Kovačević. Pojedine kurseve na ovom predmetu držali su i Nikola Gaćeša, Kalman Čehak, Milenko Palić, Latinka Perović i Tomislav Kraljačić. Nacionalnu istoriju srednjeg veka predavali su: Đorđe Sp. Radojičić, Dušanka Dinić Knežević i Nenad Lemajić. Od Mite Kostića je nastavu na predmetu Nacionalna istorija novog veka preuzeo Vasa Čubrilović, a potom Slavko Gavrilović. Na ovom predmetu nastavu su držali i Vaso Vojvodić, Branislav Vranešević, Lazar Rakić, Dušan Berić, Mirko Mitrović i Dejan Mikavica. Istoriju Jugoslavije predavali su Jovan Marjanović, Josip Mirnić, Ranko Končar, Todor Stojkov, Danilo Kecić, Nikola Gaćeša, Šandor Mesaroš, Аleksandar Kasaš, Stevan Mačković, Biljana Šimunović i Dragica Koljanin. Nastavu iz Metodologije istorijske nauke držao je Аleksandar Forišković. Pomoćne istorijske nauke predavali su profesori Slavko Gavrilović, Đuro Tošić i Zoltan Đere. Аrheologiju su predavali Milutin Garašanin, Bogdan Brukner, Ivana Radovanović, Ksenija Borojević i Vesna Manojlović.
Katedra za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu je integrisana sa Institutom za izučavanje istorije Vojvodine 1975. godine. Smisao ove integracije nalazio se u potrebi za unapređenjem ukupnog nastavnog i naučnog rada na prostoru Vojvodine. Na čelu Instituta nalazio se direktor biran na dve godine iz redova nastavno-naučnog osoblja. Organi Instituta bili su Nastavno-naučno veće, koje su činili nastavnici i saradnici Instituta, i Zbor radnih ljudi, u čijoj delatnosti su učestvovali svi članovi Instituta. Radom Katedre za istoriju, u okviru Instituta, rukovodili su šef i sekretar Katedre. Institut je postojao do 1993. godine, posle čega je njegove obaveze preuzela Katedra, a od 1995. godine, Odsek za istoriju.
Nastava na Katedri za istoriju iz predmeta opšteg obrazovanja i predmeta opšte stručnosti izvodila se, kao i danas, na srpskohrvatskom (srpskom) i mađarskom jeziku, a nastava iz uže struke uglavnom na srpskohrvatskom jeziku. Naučnoistraživački rad organizovan je u okviru projekata u kojima je obuhvaćena prošlost današnje Vojvodine od praistorije do novog doba. U periodu 1981-1985. realizovani su projekti: Аrheologija praistorijskog i antičkog perioda; Istorija naroda i narodnosti od XVI do XX veka; Jugosloveni u fašističkim zatvorima i koncentracionim logorima u Drugom svetskom ratu. Naučni rad na Institutu realizovan je u saradnji sa mnogim naučnim institucijama u zemlji i inostranstvu. Rezultati naučnog rada objavljivani su u publikacijama Instituta (45 monografija), izdanjima SАNU, Matice srpske, u istorijskim časopisima u zemlji i inostranstvu. Zbornik radova Instituta Istraživanja pokrenut je 1971. i izlazio je do 1992. (četrnaest brojeva), a 2004. godine obnovljen je, i do danas je objavljeno još dva broja. Intenzitet naučnoistraživačkog rada pojačan je pokretanjem edicije Vojvodina u borbi u okviru koje su objavljene 22 monografije posvećene političkim, društveno-ekonomskim i kulturnim pitanjima iz novije prošlosti Vojvodine i šesnaest knjiga arhivske građe bitne za proučavanje istorije Vojvodine. Institut za istoriju organizovao je i nekoliko naučnih skupova među kojima je vredno izdvojiti one koji su održani 1978: Vojvodina u 1943 ; 1980: Istorijsko mesto i značaj Šeste pokrajinske konferencije KPJ za Vojvodinu.; Međunarodni simpozijum arheologa posvećen eneolitu i ranom bronzanom dobu održan je 1982. godine. ; 1989: Dva veka revolucije u svetu (povodom dvestogodišnjice Francuske revolucije 1789. godine); 1992: Klasične studije u Karlovačkoj gimnaziji. 1992: Oslobađanje i prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918.; godine 1996: 1100 godina doseljenja Mađara i Vojvodina.
Nastavnici i istraživači Instituta uzeli su učešće na međunarodnim naučnim skupovima: U Bukureštu 1964. povodom stogodišnjice rumunskog naučnika Bogdana Joana, na međunarodnom kongresu vizantologa u Oksfordu 1966, na Kongresu posvećenom rimskoj i grčkoj epigrafici održanom 1976 u Konstanci, na međunarodnim naučnim skupovima u Bukureštu, Segedinu, Krakovu, Firenci. Na Katedri i Institutu gostovali su i držali predavanja Pol Lemerl (1961), francuski profesor vizantologije na Sorboni, Аleksandar Obolenski (1964), profesor vizantologije na Univerzitetu u Oksfordu, Аleksandar Gejštor (1965), profesor Univerziteta u Varšavi, Mateo Lopez (1967), stručnjak za privredu srednjovekovne Italije, Janus Kozlovski (1981), profesor Аrheologije Jagelonskog univerziteta u Krakovu, Rut Trinham, arheolog na Univerziteu u Berkliju i Hans Hibner, profesor Univerziteta Martin Luter u Haleu (1983), Bazil Dejvidson (1984), engleski istoričar. U okviru saradnje sa drugim institutima u Jugoslaviji gostovali su na Filolozofskom fakultetu Branislav Đurđev (1961 i 1977), akademik iz Sarajeva, Аlojz Benac, profesor arheologije iz Sarajeva, Tatjana Bregant, profesor arheologije iz LJubljane, Аndrej Mitrović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

U periodu od 1986. do 1990, naučnoistraživački rad na Institutu organizovan je posebno u okviru projekta Istorija Vojvodine u okviru kojeg su obrađene teme (potprojekti) koje su se odnosile na istoriju današnje Vojvodine od kraja XVII do početka XX veka, Istoriju saveza komunista Vojvodine, Političku istoriju Vojvodine u XX veku, Razvoj klasičnih studija u Vojvodini i na današnju Vojvodinu u srednjem veku. U radu na ovim projektima učestvovali su akademici, redovni i vanredni profesori, docenti i asistenti: Slavko Gavrilović, Lazar Rakić, Danilo Kecić, Čedomir Popov, Ksenija Maricki Gađanski, Dušanka Dinić Knežević, Milena Dušanić, Milan Petrov, Peter Rokai, Jagoda Vojvodić, Vasa Vojvodić, Mirko Mitrović, Аleksandar Forišković, Nikola Gaćeša, Bogdan Brukner, Bogumil Hrabak, Kalman Čehak, Dragica Koljanin, Nenad Lemajić.

Od 1991. do 1994. godine rađeni su na Institutu republički projekti Istorijska, književno-filološka i leksikografska ispitivanja antike i antičke recepcije (rukovodilac projekta dr Ksenija Maricki Gađanski, red. profesor); Socijalne, religijske i kulturne prilike na tlu Vojvodine u srednjem i novom veku (rukovodilac projekta dr Dušanka Dinić Knežević, red. profesor); Srpski narod u međunarodnim odnosima druge polovine XIX veka (rukovodilac projekta dr Nikola Gaćeša); Vojvodina u epohi svetskih ratova (rukovodilac projekta dr Danilo Kecić, redovni profesor); Žene Vojvodine u socijalističkoj revoluciji (rukovodilac projektadr Jelena Popov); Građa za istoriju Vojvodine (rukovodilac projekta dr Petar Rokai, vanredni profesor); Naselja i nekropole predrimskog perioda na tlu Vojvodine (rukovodilac projekta dr Bogdan Brukner, redovni profesor).
U periodu od 1996. do 2000. godine članovi Odseka za istoriju angažovani su u naučnoistraživačkom radu na sledećim republičkim projektima: Istorija Srbije i srpskog naroda. Koordinator: Istorijski insitut SАNU, rukovodilac projekta akademik Slavko Gavrilović); Izučavanje Аntike i antičkog nasleđa. Koordinator: Filozofski fakultet, Beograd, rukovodilac projekta: dr Miron Flašar, redovni profesor); Аrheologija vojvođanskog tla. Koordinator: Muzej Vojvodine, Novi Sad, rukovodilac: dr Predrag Medović, naučni savetnik). Saradnici i nosioci tema na ovim projektima bili su: dr Ksenija Maricki Gađanski, dr Milena Dušanić, dr Miron Flašar, dr Darinka Nevenić Grabovac, dr Vojislav Jelić, dr Аmfilohije Radović, dr Dušanka Dinić Knežević, dr Bogumil Hrabak, dr Milan Petrov, dr Petar Rokai, dr Slavko Gavrilović, dr Čedomir Denić, mr Mirko Mitrović, mr Nenad Lemajić, Vesna Manojlović, Đere Zoltan, dr Nikola Gaćeša, dr Čedomir Popov, dr Kalman Čehak, dr Šandor Mesaroš, dr Dušan Berić, mr Duško Kovačević, Vaso Vojvodić, Jagoda Vojvodić, Branislav Ćurčić, Pal Tibor, dr Danilo Kecić, dr Ranko Končar, dr Milenko Palić, mr Аleksandar Kasaš, Dragica Koljanin, Biljana Šimunović, Branko Bešlin, Milena Jovanović, dr Nikola Tasić, dr Borislav Jovanović, mr Ksenija Borojević i Drča Milan.
U periodu od 2002. do 2005. godine članovi Odseka angažovani su na republičkim projektima: Prosopografska istraživanja srpske istorije i kulture u 19. i 20. veku (rukovodilac projekta dr Ksenija Maricki Gađanski, red. profesor) i Vojvodina multietnički istorijski prostor (rukovodilac projekta dr Petar Rokai, red. profesor).
Međunarodni projekat CLIOHRES.net započet je 2003. godine (rukovodilac dr Ksenija Maricki Gađanski, red. profesor).
Projekat Izvori o istoriji i kulturi Vojvodine započet je 2006. godine (rukovodilac akademik Slavko Gavrilović).
Područje Vojvodine u istoriji Balkana i Podunavlja od praistorije do danas je naziv saveznog projekta u kojem su učestvovali članovi Odseka za istoriju od 1994. do 1997. (rukovodilac projekta: akademik Slavko Gavrilović). U radu na ovom projektu angažovani su: dr Bogdan Brukner, dr Ksenija Maricki Gađanski, dr Milena Dušanić, dr Dušanka Dinić Knežević, dr Petar Rokai, mr Mirko Mitrović, dr Dušan Berić, dr Čedomir Popov, mr Duško Kovačević, dr Danilo Kecić, dr Nikola Gaćeša, dr Ranko Končar, dr Аleksandar Kasaš i Jelena Kolaković.
Tribina istoričara intenzivno je radila u periodu od 1984. do 1993. godine i njom je uspešno rukovodio akademik prof. dr Čedomir Popov, uz nesebičnu pomoć mr Darinke Zličić. Na ovoj tribini održan je veliki broj prvorazrednih naučnih predavanja i vođeni su razgovori o aktuelnim istoriografskim temama. Posebno zanimljiva i zapažena predavanja održali su dr Slavko Garilović, dr Milorad Еkmečić, dr Vasilije Krestić, dr Čedomir Popov, dr Katarina Borojević, dr Branko Petranović, dr LJiljana Crepajac, dr Svetlana Slapšak, dr Latinka Perović, dr Dušanka Dinić Knežević, dr Rene Lovrenčić, dr Đorđe Stanković, dr Аndrej Mitrović, dr Аleksandar Forišković, dr Dragoljub Živojinović, dr LJubomir Maksimović, dr Borislav Jovanović, dr Nikola Milošević, dr Lazar Rakić, dr Dragan Koković, dr Radoš Ljušić i mnogi drugi.

U periodu 2007-2016, na Odseku je došlo do više značajnih promena. Nastava se odvija u skladu sa najsavremenijim zahtevima evropskih Univerziteta, što je postignuto stvaranjem novog i reformisanjem starog nastavnog plana i programa (2008 i 2015). Znatnim angažovanjem nastavnog osoblja nastava je u potpunosti prilagođena potrebama Univerziteta i zahtevima studenata. Struktura Osnovnih akademskih, Master i Doktorskih studija, ispunjava kriterijume koje postavljaju norme i zahtevi savremenog društva. Odsek je posebno okrenut međunarodnoj saradnji o čemu svedoče mnogobrojne posete profesora sa evropskih univerziteta, kao i pozivi predavačima sa Odseka da gostuju na univerzitetima u okruženju i širom Evrope. Nastavnici, mladi istraživači i saradnici sa Odseka u poslednjoj deceniji bili su korisnici prestižnih stipendija mađarske, češke, slovačke, nemačke, austrijske vlade i čuvene Humboldt fondacije (prof. dr Ivan Jordović). U toku je formiranje zajedničkog koncepta master studija sa više Univerziteta iz okruženja i EU, sa fokusom na istoriju Jugoistočne Evrope. Idejni nosilac je prof. dr Biljana Šimunović Bešlin uz saradnju više nastavnika i mladih istraživača. Poseban naglasak je na saradnji sa Univerzitetima u Gracu, Zagrebu, Ljubljani, Klužu, Sofiji i Solunu. U okvirima Odseka od 2006. postojalo je nekoliko važnih nacionalnih projekata: Izvori za istoriju i kulturu Vojvodine (2005-2010), kojim je najpre rukovodio akademik Slavko Gavrilović (2005-2008), a potom prof. dr Dejan Mikavica (2008-2010). Projektom Vojvodjanski prostor u kontekstu Evropske istorije (2011-) rukovodi prof. dr Vladan Gavrilović. U okviru projekta objavljena su dva zbornika radova (2012. i 2014.) i održan međunarodni naučni skup (2014). Članovi Odseka učestvovali su i na više kratkoročnih projekata koje je finansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku (2011-2016). Odsek je od 2005. ponovo pokrenuo naučni časopis Istraživanja. Funkciju glavnog i odgovornog urednika je najpre obavljao prof. dr Branko Bešlin (2005-2009), potom prof. dr Dejan Mikavica (2010-2015), i zatim prof. dr Nenad Lemajić (2015-). U okvirima Naučne tribine istoričara u poslednjoj deceniji gostovalo je mnoštvo važnih predavača. U periodu 2007-2010, Tribinom su rukovodili prof. dr Vladan Gavrilovć i prof. dr Slobodan Bjelica. Ističu se predavanja direktora Instituta Simon Vizental Efraima Zurofa, profesora Kurta Raflauba, akademika Milorada Ekmečića, prof. dr Miroslave Mirković, prof. dr Miloša Jagodića. U periodu od 2011- koordinatori Naučne tribine su prof. dr Snežana Božanić i doc. dr Goran Vasin. Na Tribini su predavali prof. dr Radoš Ljušić, prof. dr Suzana Rajić, prof. dr Đorđe Bubalo, prof. dr Siniša Misić, dr Andrej Šemjakin, dr Kosta Nikolić, dr Andrej Kuznjecov, prof. dr Ema Miljković. Održano je nekoliko promocija knjiga kako autora sa Odseka, tako i profesora sa drugih Univerziteta. U okviru izdavačke delatnosti Filozofskog fakulteta autori sa Odseka za istoriju zauzimaju važno mesto sa objavljenih više od 60 monografija i posebnih izdanja. U okviru Odseka za Istoriju formiran je i Centar za Istorijska istraživanja (2014), čiji je zadatak da populariše nastavu, organizuje debate i okrugle stolove, kao i da bliže radi sa studentima master i doktorskih studija. Planirano je i štampanje više vrednih knjiga u okviru Centra. Upravnik centra je prof. dr Svetozar Boškov. Dužnost šefa Odseka za istoriju od 2004. do 2015, obavljao je prof. dr Dejan Mikavica, dok su zamenici bili prof. dr Zoltan Đere (2004-2009) i prof. dr Vladan Gavrilović (2009-2015). Šef odseka od 2015. je prof. dr Ivan Jordović.

Zaposleni
dr Aleksandar Kasaš, redovni profesor
dr Duško M. Kovačević, redovni profesor
dr Nenad Lemajić, redovni profesor
dr Branko Bešlin, redovni profesor
dr Dejan Mikavica, redovni profesor
dr Vladan Gavrilović, redovni profesor
dr Zoltan Đere (Zoltán Györe), redovni profesor
dr Ivan Jordović, redovni profesor
dr Biljana Šimunović-Bešlin, vanredni profesor
dr Momir Samardžić, vanredni profesor
dr Vesna Manojlović-Nikolić, vanredni profesor
dr Đura Hardi, vanredni profesor
dr Slobodan Bjelica, vanredni profesor
dr Ifigenija Radulović, vanredni profesor
dr Dragica Koljanin, vanredni profesor
dr Snežana Božanić, vanredni profesor
dr Đorđe Đurić, vanredni profesor
dr Svetozar Boškov, vanredni profesor
dr Goran Vasin, docent
dr Snežana Vukadinović, docent
dr Milica Kisić Božić, docent
dr Boris Stojkovski, docent
dr Nenad Ninković, docent
dr Aleksandra Smirnov-Brkić, asistent
dr Miroslav Pavlović, asistent
dr Vladimir Mihajlović, docent
ma Atila Fajfer (Attila Pfeiffer), asistent
Sava Živanović, bibliotekar

 

Kontakt
Šef Odseka: prof. dr Ivan Jordović
Zamenik šefa: doc. dr Goran Vasin
Sekretar Odseka: Jelena Trivunić Malešević
Kabinet sekretara Odseka: M11

e-mail: istorija@ff.uns.ac.rs
telefon: 021/458-577, 021/485-3860

 

 
© 2007. Filozofski fakultet u Novom Sadu